Koprive

Nettle family
Urtica dioica (stinging nettle)
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Rosales
Породица: Urticaceae
Juss., 1789
Синоними

Cecropiaceae C. C. Berg[1]

Urticaceae /ɜːrtɪˈkeɪsiː/ ili koprivnjače, su cvetnice iz porodice koprive. Ime porodice potiče od roda Urtica. U ovu porodicu spada veliki broj poznatih i korisnih biljaka, u koje pored koprive spadaju i ramie (Boehmeria nivea), māmaki (Pipturus albidus), i ajlai (Debregeasia saeneb).

U koprivnjače spada oko 2,625 vrsta, grupisanih u 53 rodova prema bazi podataka Royal Botanic Gardens, Kew i Kristenhucu i Bjungu (2016).[2] Najveći rod je Pilea (500 do 715 vrsta), Elatostema (300 vrsta), Urtica (80 vrsta), i Cecropia (75 vrsta). U Cecropia spadaju mnoge myrmecophytes, vrste koje imaju simbiotski odnos s kolonijama mrava.[3]

Vrste Urticaceaese mogu naći u svim delovima sveta, isključujući polarne oblasti.

Opis

Vrste Urticaceae mogu biti žbunaste (npr. Pilea), lijane, lekovito bilje (npr. Urtica, Parietaria), a retko i drveće (Dendrocnide, Cecropia). Njihovo lišće obično ima lisne zaliske. Uglavnom su prisutne i urtikatne (žareće) iglice. Uglavnom imaju jednopolne cvetove, a mogu biti i monoecious (jedna biljka ima i muške i ženske cvetove) i dioecious (jedna biljka može imati ili samo muške ili samo ženske cvetove). Polenovanje se vrši vetrom. Većina biljaka raspršuje polen kada su im prašnici sazrelili i njihove niti naglo očvrsnu, što je neobičan mehanizam specifičan za ovu porodicu..

Taksonomija

Muški i ženski cvet Koprive

APG II sistem svrstava Urticaceae u red Rosales, dok su ih raniji sistemu svrstavali u red Urticales, zajedno sa Brestovkama, Dudovkama, i Konopljovkama. APG smatra "staru" Urticales grupu za kladus, ali je više ne smatra za poseban red.

Fosilni zapisi

Fosilni zapis Urticaceae je raštrkan, i uglavnom se bazira na rasprostranjenim plodovima. Dvanaest vrsta baziranih na fosilnim ahenama su poznate iz perioda Gornje Krede Srednje Evrope. Većina pripada živom redu Boehmeria (drvne vrste), Debregeasia (jedna vrsta) i Pouzolzia (drvne vrste), dok tri vrste pripadaju izumrlom redu Urticoidea. Kolumbijska fosilna flora Mastrihtskog stadijuma krede, daje lišće koje nalikuje lišću plemena Ceropieae.

Filogenija

Moderna molekularna filogenetika sugeriše sledeći odnos[4][5] (vidi još [6][7][8][9][10][11][12][13][14][15]):

 
 

Moraceae (outgroup)

 
Urticaceae
 
Urticeae
 
 

Laportea

 
 
 
 

Obetia

 
 

Urera pro parte

 
 
 
 

Touchardia

 
 
 

Urera pro parte

 
 

Poikilospermum

 
 
 
 
 
 
 
 

Girardinia

 
 
 

Dendrocnide

 
 

Discocnide

 
 
 
 
 

Nanocnide

 
 

Urtica (including Hesperocnide)

 
 
 
 
Elatostemateae
 
 

Procris

 
 
 

Pellionia

 
 

Elatostema

 
 
 
 
 

Myriocarpa + Gyrotaenia

 
 
 

Lecanthus

 
 

Pilea (including Sarcopilea)

 
 
 
 
 
 
Cecropieae
 
 

Coussapoa

 
 
 

Myrianthus

 
 

Cecropia

 
 
 
 
 

Leucosyke

 
 

Maoutia

 
 
 
 
Boehmerieae
 

Oreocnide

 
 
 

Phenax

 
 
 
 

Chamabainia

 
 
 
 

Gonostegia

 
 
 

Pouzolzia pro parte

 
 
 

Neodistemon

 
 
 

Rousselia

 
 

Hemistylus

 
 
 
 
 
 
 

Pouzolzia pro parte

 
 
 

Neraudia

 
 

Pipturus (including Nothocnide)

 
 
 
 
 
 
 

Boehmeria pro parte

 
 
 

Debregeasia

 
 
 

Astrothalamus

 
 
 

Archiboehmeria

 
 
 

Boehmeria pro parte

 
 

Sarcochlamys

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Forsskaoleeae
 

Forsskaolea

 
 
 

Didymodoxa

 
 

Droguetia (including Australina)

 
 
 
Parietarieae
 

Parietaria

 
 
 

Soleirolia

 
 

Gesnouinia

 
 
 
 
 
 
 
 

Plemena i Rodovi

  • Boehmerieae Gaudich. 1830
    • Archiboehmeria C.J. Chen 1980 (1 sp.)
    • Astrothalamus C.B. Rob. 1911 (1 sp.)
    • Boehmeria Jacq. 1760 (80 spp.)
    • Chamabainia Wight 1853 (1–2 spp.)
    • Cypholophus Wedd. 1854 (15 spp.)
    • Debregeasia Gaudich. 1844 (4 spp.)
    • Gibbsia Rendle 1917 (2 spp.)
    • Gonostegia Turcz. 1846 (5 spp.)
    • Hemistylus Benth. 1843 (4 spp.)
    • Neodistemon Babu & A. N. Henry 1970 (1 sp.)
    • Neraudia Gaudich. 1830 (5 spp.)
    • Nothocnide Blume 1856 (4 spp.)
    • Oreocnide Miq. 1851 (15 spp.)
    • Phenax Wedd. 1854 (12 spp.)
    • Pipturus Wedd. 1854 (30 spp.)
    • Pouzolzia Gaudich. 1826 [1830] (70 spp.)
    • Rousselia Gaudich. 1826 [1830] (3 spp.)
    • Sarcochlamys Gaudich. 1844 (1 sp.)
  • Cecropieae Gaudich. 1830
    • Cecropia Loefl. 1758 (70–80 spp.)
    • Coussapoa Aubl. 1775 (>50 spp.)
    • Leucosyke Zoll. & Moritzi 1845 (35 spp.)
    • Maoutia Wedd. 1854 (15 spp.)
    • Musanga R. Br. in Tuckey 1818 (2 spp.)
    • Myrianthus P. Beauv. 1804 [1805] (7 spp.)
    • Pourouma Aubl. 1775 (>50 spp.)
  • Elatostemateae Gaudich. 1830
    • Aboriella Bennet (1 sp.)
    • Achudemia Blume 1856
    • Elatostema J.R. Forst. & G. Forst. 1775 (300 spp.)
    • Gyrotaenia Griseb. 1861 (4 spp.)
    • Lecanthus Wedd. 1854 (1 sp.)
    • Meniscogyne Gagnep. 1928 (2 spp.)
    • Myriocarpa Benth. 1844 [1846] (18 spp.)
    • Pellionia Gaudich. 1826 (60 spp.)
    • Petelotiella Gagnep. in Lecomte 1929 (1 spp.)
    • Pilea Lindl. 1821 (250 spp.)
    • Procris Comm. ex Juss. 1789 (20 spp.)
    • Sarcopilea Urb. 1912 (1 sp.)
  • Forsskaoleeae Gaudich. 1830
    • Australina Gaudich. 1830 (2 spp.)
    • Didymodoxa E. Mey. ex Wedd. 1857 (2 spp.)
    • Droguetia Gaudich. 1830 (7 spp.)
    • Forsskaolea L. 1764 (6 spp.)
  • Parietarieae Gaudich. 1830
    • Gesnouinia Gaudich. 1830 (2 spp.)
    • Parietaria L. 1753 (20 spp.)
    • Soleirolia Gaudich. 1830 (1 sp.)
  • Urticeae Lamarck & DC. 1806
    • Dendrocnide Miq. 1851 (27 spp.)
    • Discocnide Chew 1965 (1 sp.)
    • Girardinia Gaudich. 1830 (2 spp.)
    • Hesperocnide Torr. 1857 (2 spp.)
    • Laportea Gaudich. 1826 [1830] (21 spp.)
    • Nanocnide Blume 1856 (2 spp.)
    • Obetia Gaudich. 1844 (7 spp.)
    • Poikilospermum Zipp. ex Miq. 1864 (20 spp.)
    • Touchardia Gaudich. 1847 (1–2 spp.)
    • Urera Gaudich. 1826 [1830] (35 spp.)
    • Urtica L. 1753—nettle (80 spp.)
    • Zhengyia T. Deng, D.G. Zhang & H. Sun 2013 (1 sp.)[16]
  • Incertae sedis
    • Metatrophis F. Br. 1935 (1 sp.)

Bolesti

Urticaceae podležu mnogim bakterijskim, virusnim, gljivičnim, i nematodnim parazitskim oboljenjima. Tu spadaju:[17]

  • Bakterijske lisnate pege, koje izaziva Xanthomonas campestris i koji napada Pellionia, Pilea, i druge rodove
  • Anthracnose, gljivična bolest koju izaziva Colletotrichum capsici i koja napada Pilea
  • Myrotheciumske lisnate pege, gljivična bolest koju izaziva Myrothecium roridum i koja napada biljke širom Urticaceae, kao i druge angiosperme[18][19]
  • Fitoftoraska biljna bolest, vodena buđ koju izaziva Phytophthora nicotianae i koja napada Pilea
  • Južnjačka biljna bolest, gljivično oboljenje izazvano Athelia rolfsii koje napada Pellionia i Pilea

Galerija slika

  • Pilea cadierei
    Pilea cadierei
  • Pilea pumila
    Pilea pumila
  • Dendrocnide sp.
    Dendrocnide sp.
  • Elatostema umbellatum
    Elatostema umbellatum
  • Kopriva
    Urtica dioica (kopriva)
  • Boehmeria nivea
    Boehmeria nivea
  • Parietaria judaica cvetovi
    Parietaria judaica cvetovi
  • Urtica dioica iglice
    Urtica dioica iglice

Reference

  1. ^ Germplasm Resources Information Network (GRIN) (17. 1. 2003). „Family: Urticaceae Juss., nom. cons.”. Taxonomy for Plants. USDA, ARS, National Genetic Resources Program, National Germplasm Resources Laboratory, Beltsville, Maryland. Архивирано из оригинала 12. 10. 2008. г. Приступљено 24. 4. 2008. 
  2. ^ Christenhusz, M. J. M., and Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 Слободан приступ. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  3. ^ Chomicki G, Renner SS. (2015). „Phylogenetics and molecular clocks reveal the repeated evolution of ant-plants after the late Miocene in Africa and the early Miocene in Australasia and the Neotropics”. New Phytologist. 207 (2): 411—424. PMID 25616013. doi:10.1111/nph.13271. 
  4. ^ Wu Z-Y, Monro AK, Milne RI, Wang H, Liu J, Li D-Z. (2013). „Molecular phylogeny of the nettle family (Urticaceae) inferred from multiple loci of three genomes and extensive generic sampling”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 69 (3): 814—827. PMID 23850510. doi:10.1016/j.ympev.2013.06.022. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  5. ^ Wu Z-Y, Milne RI, Chen C-J, Liu J, Wang H, Li D-Z. (2015). „Ancestral state reconstruction reveals rampant homoplasy of diagnostic morphological characters in Urticaceae, conflicting with current classification schemes”. PLoS ONE. 10 (11): e0141821. PMC 4631448 Слободан приступ. PMID 26529598. doi:10.1371/journal.pone.0141821. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  6. ^ Sytsma KJ, Morawetz J, Pires JC, Morden CW. (2000). „Phylogeny of the Urticales based on three molecular data sets, with emphasis on relationships within Urticaceae”. American Journal of Botany. 87 (6): 162. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  7. ^ Sytsma KJ, Morawetz J, Pires C, Nepokroeff M, Conti E, Zjhra M, Hall JC, Chase MW. (2002). „Urticalean rosids: Circumscription, rosid ancestry, and phylogenetics based on rbcL, trnL–F, and ndhF sequences” (PDF). American Journal of Botany. 89 (9): 1531—1546. PMID 21665755. doi:10.3732/ajb.89.9.1531. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  8. ^ Hadiah JT, Quinn CJ, Conn BJ. (2003). „Phylogeny of Elatostema (Urticaceae) using chloroplast DNA data”. Telopea. 10 (1): 235—246. doi:10.7751/telopea20035618 Слободан приступ. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  9. ^ Datwyler SL, Weiblen G. (2004). „On the origin of the fig: Phylogenetic relationships of Moraceae from ndhF sequences”. American Journal of Botany. 91 (5): 767—777. PMID 21653431. doi:10.3732/ajb.91.5.767. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 27. 06. 2020. 
  10. ^ Zerega NJC, Clement WL, Datwyler SL, Weiblen GD. (2005). „Biogeography and divergence times in the mulberry family (Moraceae)”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 37 (2): 402—416. CiteSeerX 10.1.1.418.1442 Слободан приступ. PMID 16112884. doi:10.1016/j.ympev.2005.07.004. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  11. ^ Monro AK. (2006). „The revision of species-rich genera: A phylogenetic framework for the strategic revision of Pilea (Urticaceae) based on cpDNA, nrDNA, and morphology”. American Journal of Botany. 93 (3): 426—441. PMID 21646202. doi:10.3732/ajb.93.3.426. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 27. 06. 2020. 
  12. ^ Hadiah JT, Conn BJ, Quinn CJ (2008). „Infra-familial phylogeny of Urticaceae, using chloroplast sequence data”. Australian Systematic Botany. 21 (5): 375—385. doi:10.1071/SB08041. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  13. ^ Conn BJ, Hadiah JT (2009). „Nomenclature of tribes within the Urticaceae”. Kew Bulletin. 64 (2): 349—352. JSTOR 20649663. doi:10.1007/s12225-009-9108-4. 
  14. ^ Kim C, Deng T, Chase M, Zhang D-G, Nie Z-L, Sun H. (2015). „Generic phylogeny and character evolution in Urticeae (Urticaceae) inferred from nuclear and plastid DNA regions”. Taxon. 64 (1): 65—78. doi:10.12705/641.20. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  15. ^ Treiber EL, Gaglioti EL, Romaniuc-Neto S, Madriñán S, Weiblen GD. (2016). „Phylogeny of the Cecropieae (Urticaceae) and the evolution of an ant–plant mutualism”. Systematic Botany. 41 (1): 56—66. doi:10.1600/036364416X690633. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
  16. ^ Deng Tao, Kim C, Zhang D-G, Zhang J-W, Li Z-M, Nie Z-L, Sun H. (2013). „Zhengyia shennongensis: A new bulbiliferous genus and species of the nettle family (Urticaceae) from central China exhibiting parallel evolution of the bulbil trait”. Taxon. 62 (1): 89—99. JSTOR 24389315. doi:10.1002/tax.621008. CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза)
  17. ^ „Common Names of Plant Diseases: Diseases of Foliage Plants (House Plants): Urticaceae”. The American Phytopathological Society. 26. 3. 1993. Архивирано из оригинала 30. 11. 2011. г. 
  18. ^ Chase, A. R. (1983). „Influence of host plant and isolate source on Myrothecium leaf spot of foliage plants” (PDF). Plant Disease. 67 (6): 668—671. doi:10.1094/PD-67-668. 
  19. ^ Nguyen, Thu Ha, Mathur, S. B., & Neergaard, Paul (1973). „Seed-borne species of Myrothecium and their pathogenic potential”. Transactions of the British Mycological Society. 61 (2): 347—354, IN14—IN16. doi:10.1016/S0007-1536(73)80156-1. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)

Literatura

  • Pignatti, Sandro (1982). Flora d'Italia (на језику: Italian). Bologna: Edagricole. ISBN 978-88-506-2449-2. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
  • Friis, Ib (1989). Urticaceae. Flora of tropical East Africa. Rotterdam: A.A. Balkema and the Royal Botanic Gardens, Kew. ISBN 978-90-6191-352-8. 

Spoljašnje veze

  • Stevens, P. F. „Angiosperm Phylogeny Website, Version 13”. Missouri Botanical Garden.  continuously updated.
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Израел
  • Чешка
Остале
  • Енциклопедија Британика