Попис становништва 2011. у Србији

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1—15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 27. октобра.

Спровођење и ток пописа

Спровођење пописа становништва, домаћинстава и станова подељено је у шест фаза:

1. Припреме за спровођење пописа;
2. Пописивање;
3. Обрада података;
4. Формирање базе података;
5. Дисеминација података, и
6. Анализа резултата пописа.

Бошњачко национално вијеће непризнато од стране Републике Србије, а чији је председник био муфтија Муамер Зукорлић, позвало је Бошњаке на бојкот пописа јер је супротно Уставу Републике Србије пописница написана само ћириличним писмом и на српском језику.^[1] Позив на бојкот је био неуспешан и било је само појединачних случајева бојкота. Из истог разлога и због непописивања лица која дуже од једне године бораве у иностранству Национално веће Албанаца је такође позвало Албанце на бојкот пописа који је био масован у општинама Бујановац и Прешево и у мањој мери у Медвеђи (ова општина има српску етничку већину).^[2] Процењује се да има око 34.000 Албанаца који су бојкотовали попис у овом подручју.^{[тражи се извор]}

Књиге Пописа

• Књига 1 - Национална припадност
• Књига 2 - Старост и пол
• Књига 3 - Школска спрема, писменост и компјутерска писменост
• Књига 4 - Вероисповест и матерњи језик и национална припадност
• Књига 5 - Брачни статус
• Књига 6 - Фертилитет женског становништва
• Књига 7 - Економска активност
• Књига 8 - Особе с инвалидитетом
• Књига 9 - Миграције
• Књига 10 - Запослени, према занимању
• Књига 11 - Делатност
• Књига 12 - Извори средстава за живот
• Књига 13 - Домаћинства према броју чланова
• Књига 14 - Дневни мигранти
• Књига 15 - Домаћинства - основне карактеристике
• Књига 16 - Породице
• Књига 17 - Основне карактеристике породица
• Књига 18 - Основни скупови становништва
• Књига 19 - Запослени, према месту рада, радном статусу, школској спреми и средству путовања на посао
• Књига 20 - Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
• Књига 21 - Упоредни преглед броја домаћинстава и станова 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 и 2011.
• Књига 22 - Број и површина стамбених јединица
• Књига 23 - Просторије у становима
• Књига 24 - Инсталације у становима
• Књига 25 - Својина и основ коришћења станова
• Књига 26 - Домаћинства и лица у становима
• Књига 27 - Станови у зградама
• Књига 28 - Резултати контроле обухвата
• Књига 29 - Резултати контроле квалитета одговора
• Књига 30 - Станови према врсти енергената за грејање
  • Извор:^[3]

Резултати

У складу с чланом 33 Закона о попису становништва, домаћинстава и станова („Службени гласник РС“, бр. 104/09 и 24/11), Републички завод за статистику објавио је прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године Први резултати Пописа подложни су променама током статистичке обраде података, а коначни резултати Пописа биће публиковани сукцесивно, након завршетка обраде података, и то од половине 2012. до краја 2013. године. Први резултати Пописа објављени су према административно-територијалној подели Републике Србије важећој на дан 1.7.2011. године, а у складу са Уредбом о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС“, бр. 109/09 и 46/10). Публикација садржи основне методолошке напомене и податке о укупном броју пописаних лица, укупном броју становника, броју лица у иностранству (на раду/боравку/студијама), броју домаћинстава (без колективних) и броју станова (без колективних).

15.11.2011. Републички завод за статистику је објавио прелиминарне податке Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године.

На овом попису су урачуната и интерно расељена лица са Косова и Метохије у стално становништво.

Први резултати пописа за Републику Србију и регионе

Национална припадност

Према националној припадности, као Срби изјаснило се 83,3% особа, а још 20 етничких заједница имало је по више од 2.000 припадника. Примећен је веома велики раст броја особа које су се изјасниле по регионалној припадности, као и оних који се нису изјаснили. Осим тога, забележен је велики пораст броја особа изјашњених као Горанци и Роми. Највећи пад броја припадника био је међу Југословенима и Црногорцима:

Напомене:
¹ - непотпун обухват
* - у категорију Остали сврстане су етничке заједнице које имају по мање од две хиљаде припадника (Ашкалије, Цинцари, Чеси, Италијани и др), као и особе које су се двојако изјасниле (Србин-Македонац, Мађар-Југословен, Црногорац-Србин и др)
* - у категорију Регионална припадност сврстане су особе које су се изјасниле по локалној припадности (нпр. Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, итд)
* - у категорију Непознато сврстане су особе за које није уписан одговор на питање о националној припадности, или је уписан нечитак одговор, или је уписан одговор који „не представља изјашњавање о националној припадности“ (нпр. Џедај, Ванземаљац, Црвена звезда, Земљанин, Космополит, итд)

Извор: Републички завод за статистику – Национална припадност Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2015), 29.11.2012.

Старосна пирамида

Од укупног броја становника у Србији било је 3.499.176 (48,69%) мушкараца и 3.687.686 (51,31%) жена, што представља однос мушкараца и жена 949:1000. Просечна старост становништва била је 42,2 година, мушкараца 40,9 година, а жена 43,5 година. Удео особа старијих од 18 година је 82,4% (5.923.734), код мушкараца 81,4% (2.849.124), а код жена 83,4% (3.074.610).

Види још

• Демографија Србије
• Попис становништва 2011. на Косову
• Број становништва

Референце

Литература

• Лађевић, Петар, ур. (2014). Етноконфесионални и језички мозаик Србије (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 

Спољашње везе

Попис становништва 2011. у Србији на Викимедијиној остави.