Краљевина Француска (1791—1792)

Royaume français Royaume français Краљевина Француска
Застава Грб
Химна La Nation, la Loi, le Roi
Француска 1792. године
Географија
Континент		Европа
Регија		Западна Европа
Престоница		Париз
Друштво
Службени језик		Француски језик
Религија		католицизам
Историја
Историјско доба		Нови век
— Оснивање		1791.
— Укидање		1792.
Географске и друге карактеристике
Валута		асигнат
Земље претходнице и наследнице Француске
Претходнице:		Наследнице:
	Краљевина Француска	Прва француска република

Краљевина Француска је била краткотрајна уставна монархија која је постојала од 3. септембра 1791. до 21. септембра 1792. године.

Историја

Овај чланак је део серије о историји Француске
Историја Француске
Праисторија Праисторија   Грчке колоније 600 п.н.е – 49 п.н.е. Галија   до 50. п.н.е. Римска Галија 50 п.н.е. – 486 н.е.
Средњи век Франачка и Франци   Меровинзи 481–751 Каролинзи 751–987 Капети 987–1328 Валое 1328–1498
Нови век Стари поредак Краљеви из династије Валоа 1498–1589 Бурбони 1589–1792
19. век Француска револуција 1789–1799 Краљевина Француска 1791–1792 Прва република 1792–1804 Прво царство 1804–1814 Рестаурација 1814–1830 Јулска монархија 1830–1848 Друга република 1848–1852 Друго царство 1852–1870 Трећа република 1870–1940     Лепа епоха 1871–1914
20. век Трећа република 1870–1940     Међуратни период 1919–1939         Луде године 1920–1929 Слободна Француска Вишијевска Француска 1940–1944 Привремена влада 1944–1946 Четврта република 1946–1958 Пета република 1958–данас
Теме
Економија Закон Војска Владари Владарке Политика Територија
Временска линија
Портал Француска
п р у

Ни након две године Револуције, социјални немири у Француској нису јењавали. Луј XVI је након неуспешног покушаја бега присиљен да прихвати устав донесен 3. септембра 1791. године. Устав је био револуционаран за своје раздобље. Потпуно је укинуо племство и увео једнакост свих грађана Француске пред законом. Краљ је имао право на вето за законске предлоге Законодавне скупштине. Дана 20. августа 1792. године Луј је невољно на захтев Скупштине објавио рат Аустрији. Пруска стаје на страну Аустрије. Тиме су отпочели Француски револуционарни ратови. Француска војска била је подељена на присталице републике и монархије. Већ на почетку Француских револуционарних ратова долази до дезертирања и преласка у противнички табор. Због тога је француска војска била слаба и трпела поразе на свим фронтовима. Монархисти су већ славили гушење револуције. Преокрет је уследио након интервенције Маре и Робеспјера који су се ставили на чело народа и образовали тајни директоријум. Земља је била свесна да је за победу револуције потребно збацити монархију. Дана 9. августа представници 48 париских секција образовали су револуционарну Париску комуну. Ноћу између 9. и 10. августа почело је звонити за узбуну, а 10. августа народне масе су пошле ка двору краља Луја. Краљевска породица пребегла је у Законодавну скупштину да од ње тражи заштите. Она је привремено одузела власт краљу. Комуна је наређивала да се краљ ухапси. Краљ Луј и краљица Антоанета затворени су у тамницу Темпл. Тако је 10. августа 1792. године народ у Француској збацио монархију.

Уследио је преокрет на бојном пољу. Француска војска под командом Келермана и Димурјеа наноси велики пораз немачкој војсци у бици код Валмија (20. септембар 1792. године) након чега су непријатељи протерани са територије Француске републике. Следећег дана Конвент је и званично прогласио Републику.

Види још

• Краљевина Француска
• Француска револуција

Извори

• Војна енциклопедија, том 3 (87)
• Тарле, Ј. В. (2008). Историја новог века. Београд: Научно дело. ISBN 978-86-6021-007-6. 
• Историја за трећи разред гимназије, друштвено-језички смер — Радош Љушић (134)

Краљевина Француска на Викимедијиној остави.