Битка за Гвам (1941)
Прва битка за Гвам | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део рата на Пацифику у Другом светском рату | |||||||||
Маријанска острва и Палау у Филипинском мору. | |||||||||
| |||||||||
Сукобљене стране | |||||||||
САД | Јапан | ||||||||
Команданти и вође | |||||||||
Џорџ МекМилин | адмирал Аритомо Гото | ||||||||
Јачина | |||||||||
650 војника, 3 патролна брода[1] | 5.500 војника[1] | ||||||||
Жртве и губици | |||||||||
читав гарнизон заробљен[1] | незнатни[1] |
- п
- р
- у
- Малаја (1941-42)
- Бурма (1942-45)
- Битка за Хонг Конг (1941)
- Перл Харбор (1941)
- Вејк (1941)
- Токио (1942)
- Мидвеј (1942)
- Маршалска острва (1942-44)
- Маријанска острва (1944)
- Рјукју (1945)
- Источна Индија (1941)
- Филипини
- Борнео (1941-42)
- Соломонова острва (1942-45)
- Тимор (1942-43)
- Нова Гвинеја (1942-45)
- Рабаул (1942)
- Корално море (1942)
- Бизмарково море (1942)
- Нова Британија (1943)
- Рабаул (1943)
- Адмиралитетска острва (1944)
- Филипини (1944-45)
- Борнео (1945)
- Алеутска острва (1942-43)
- Хирошима (1945)
- Халкин Гол (1939)
- Манџурија (1945)
Прва битка за Гвам (енгл. Battle of Guam), вођена од 10. до 12. децембра 1941, била је јапанска победа током рата на Пацифику.[1]
Позадина
Географија
Гвам је острво у западном делу Тихог океана, у групи Маријанских острва, која су део Микронезије. Претежно је коралног порекла, површине 534 km², на северу низија, а на југу вулкански брежуљци висине до 406 м надморске висине. Већи део обале прате корални спрудови, прекидани местимично мноштвом острваца, па је приступ обали отежан. Клима је тропска, са максималним падавинама у време монсуна од јула до октобра. Северни и источни део острва прекривен је тропском прашумом, а јужни травом.[1]
Стратегијски значај
Гвам је открио Магелан 1521. године, и од 1565. до 1898. био је под влашћу Шпаније. После шпанско-америчког рата 1898. припао је САД. Гвам је био важна раскрсница поморског и ваздушног саобраћаја између САД, Хаваја и Филипина: и поред веома повољног стратегијског положаја у односу на Филипине и југоисточну Азију, Американци до Другог светског рата нису на Гваму изградили никакво поморско ни ваздухопловно упориште. Главни град острва био је Агања, а главна лука Апра. Изградња аеродрома на полуострву Ороте започета је тек крајем 1941.[1]
Оближња Маријанска острва Сајпан и Тинијан северно од Гвама била су под влашћу Јапана од 1914. године.
Битка
Непосредно пред јапански напад, у водама Гвама су се налазила свега 3 мала америчка патролна брода, а посаду острва чинила је група од нешто преко 650 америчких војника, без иједног артиљеријског оруђа. Стога су Јапанци у муњевитом продору у југоисточну Азију лако овладали Гвамом.[1]
После дводневног ваздушног бомбардовања са база на острву Сајпан, на острво се 10. децембра 1941. искрцао јапански одред јачине око 5.500 људи под командом адмирала Аритомо Готоа, најпре код Агање, а потом и код Орота. После краткотрајног отпора, амерички гувернер предао је острво већ 12. децембра.[1]
Последице
Јапанци су одмах приступили изградњи поморске и довршењу ваздухопловне базе, које су играле важну улогу у рату на Пацифику, нарочито током битке за Маријанска острва (1944).[1]
Извори
- ^ а б в г д ђ е ж з и Никола Гажевић, Војна енциклопедија 3, Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 369-370