Akusilaj
Akusilaj (starogrčki: Ἀκουσίλαος), iz grada Arga, bio je jedan od najstarijih grčkih logografa i mitografa, koji je verovatno živeo u drugoj polovini 6. veka pne.[1] U izvorima se navodi da mu se otac zvao Kaba ili Skabra,[2] a neki su ga ubrajali među sedam mudraca.[3]
Prema Sudi, Akusilaj je napisao Genealogije (Γενεαλογίαι) na temelju informacija s bronzanih ploča koje je njegov otac navodno pronašao u svojoj kući.[4] Spominju se tri knjige ovih Genealogija, koje su, kako se čini, većinom predstavljane prenos Hesiodove poezije u prozu,[5] ali uz razne ispravke i dopune, koje su uzimale u obzir i argivsko predanje, naročito mit o Foroneju.[2] Kao i većina drugih logografa, pisao je na jonskom dijalektu.[1] Od njegovog dela sačuvani su samo oskudni fragmenti i kratki sažeci, koji se velikim delom tiču kosmogonije i teogonije. Platon je najstariji grčki autor koji spominje Akusilaja.[6]
Dela koja su kasnije kružila pod Akusilajevim imenom nisu bila njegova.[7]
Reference
- ↑ 1,0 1,1 Smith 1867, s.v. Acusilaus
- ↑ 2,0 2,1 Đurić 1990, str. 379
- ↑ Diogen Laertije, Životi i mišljenja znamenitih filozofa, I, 41.
- ↑ Suda, s.v. Ἀκουσίλαος.
- ↑ Kliment Aleksandrijski, Stromata, VI, str. 486. (en)
- ↑ Platon, Gozba, 178b.
- ↑ Suda, s.v. Ἑκαταῖος[mrtav link], Ἱστορῆσαι[mrtav link], Συγγράφω[mrtav link].
Literatura
- Đurić, Miloš N. (1990). Istorija helenske književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
- Smith, William (1867), „Acusilaus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, Boston
Vanjske veze
- Akusilajevi fragmenti
